Вилсон је истакао да је генерал Ратко Младић имао чврсту контролу над артиљеријским оружјем које је погађало свакодневно Сарајево и да је једино на самом почетку ратног сукоба било група ван Младићеве контроле.

Караџић је указао да Вилсон олако у свом исказу користи термин етничко чишћење као и да олако говори о местима у којима су Срби пуцали, а да при том није ни био у њима.

Радован Караџић је навео да су српске снаге покушале да доведу међународне посматраче на положаје српске артиљерије да би видели да не пуцају Срби на Сарајево.

Према Караџићу, положаје на брдима Хум, са северне стране Сарајева, и Златиште и Широкача, са јужне, држали су муслимани и гађали гранатама српска предграђа, а то је олако приписивано Србима.

Вилсон је одговорио да му је познавање географије Сарајева слабо и да не може о томе да одговара додавши да је припадника УНПРОФОР-а било у то време мало у Сарајеву и да су имали ограничене могућности да истраже све нападе на град.

Вилсон је поновио да је генерал Младић извео страшан напад 28. маја 1992. године на Сарајево, а да је претходно на састанку 24. маја запретио да ће "сравнити град са земљом" ако касарна ЈНА не буде била евакуисана, наводећи да је Биљана Плавшић знала за такав његов став и да му се није супротставила, што је, према Вилсону, значило да такав Младићев потез одобрава српско политичко руководство.

Вилсон је од почетка 1992. године предводио тим официра за везу у оквиру мировних снага УН у Хрватској и БиХ и учествовао у преговорима за отварање сарајевског аеродрома и деблокаду и евакуацију касарни ЈНА.

Извор: РТС, 22. јун 2010, интернет издање