Караџић: Суд жели да ме примора на браниоца

Др Радован Караџић се појавио пред Трибуналом 31. јула 2008. године

Др Радован Караџић је ухапшен у петак, 18. јула 2008. године у вечерњим сатима

Главни мени

Досије

Припрема

Судски поступак

Сведочења

Почетна страна

Вести

Караџић: Суд жели да ме примора на браниоца

Написао Бета

среда, 16 јун 2010 01:19

Бета | 15. 06. 2010. - 23:59 h |

Оптужени Радован Караџић уложио је данас жалбу на одлуку претресног већа Хашког трибунала да се расправе на његовом суђењу одржавају четири дана недељно, уместо досадашња три, тврдећи да суд жели да га примора да се више не брани сам.

Бивши председник Републике Српске од почетка поступка сам себе заступа и брани од оптужби за геноцид и злочине против човечности над несрбима, те узимање међународних талаца током рата у Босни и Херцеговини.

Претресно веће председавајућег О Гон Квона недавно је донело одлуку да број заседања повећа са три на четири, наговештавајући намеру да после летње паузе у раду Трибунала заседа и свих пет радних дана.

Караџић, који се томе противи, уложио је жалбу на ту одлуку, тврдећи да неће имати довољно времена да се припреми за унакрсно испитивање сведока оптужбе.

У жалби се подсећа да су судија Квон и веће два пута сугерисали да би излаз из тренутне ситуације могао бити да Караџић користи браниоца за унакрсно испитивање сведока и "одрекне се права на самозаступање".

"Претресно веће одлучно је, изгледа, да примора Караџића да се одрекне права да се заступа сам. Против његове воље, наметнуло му је браниоца у приправности који је припремљен да преузме одбрану", пише у жалби одбране.

Одбрана тврди и да је претресно веће применило погрешан аршин када је изједначило оптужене које заступају браниоци с Караџићем, који се брани сам, наводећи да браниоци немају проблема са четвородневном радном недељом.

"Караџић схвата широка овлашћења претресног већа у вођењу процеса. Он је своје ресурсе и личну снагу уложио до максимума да би удовољио мукотрпним захтевима већа од када је почео доказни поступак и није пропустио ниједан дан у судници, нити рок за поднеске. Он је, међутим, само човек и тражити да сам ради цео посао четири дана недељно значи угрозити не само правичност суђења, него и његово здравље", пише у поднеску одбране.

Захтев да до краја августа проучи 3.5000 страница Младићевих бележака

Истовремено, Караџић је од судија затражио да му дају рок до краја августа да проучи 3.500 страница ратних бележака команданта Војске РС Ратка Младића, које су власти Србије заплениле крајем фебруара у Младићевој кући у Београду.

Караџић је у образложењу навео да због припрема за унакрсно испитивање сведока није стигао ни да почне да чита Младићеве белешке.

Тужилаштво је претходно затражило да Младићеви дневници буду уврштени на списак доказа против Караџића, а судије су затражиле одговор одбране на тај захтев.

Сведок: Блокада Сарајева циљ Сарајевско-романијског корпуса

Војни аналитичар оптужбе Ричард Филипс изјавио је данас на суђењу Караџићу да је војни циљ Сарајевско-романијског копуса (СРК) Војске Републике Српске током рата био "блокада Сарајева". Бивши обавештајни официр британске армије, Филипс је за хашко тужилаштво сачинио извештај о командној и борбеној структури СРК ВРС.

Током унакрсног испитивања, Караџић је Филипса питао слаже ли се да је исправно рећи да је "Сарајево било у окружењу, а не у опсади".

"Ја не користим реч опсада - то није војни израз који се употребљава у савременој војној терминологији. Стога ја то називам блокадом, окружењем или битком за Сарајево", одговорио је Филипс.

Оптужени је сугерисао да је задатак СРК ВРС био да "блокира толике муслиманске снаге у Сарајеву" и да је то "разумљиво", ако се у обзир узме ситуација у целој БиХ. Сведок је одговорио да "начелно, блокирање и окружење туђих снага има војну вредност".

На сугестију оптуженог да је "ако неко некоме објави рат, онда легитимно победити", сведок је одговорио да је "циљ рата победити легитимним средствима".

Караџић је тврдио да је СРК ВРС против себе имао "четири корпуса АБиХ" из Сарајева и из заледја, а Филипс је на то рекао да зна само за Први корпус АБиХ који је био у Сарајеву, али се сложио да је "на стратешком нивоу СРК био у окружењу".

Вештак оптужбе је, на Караџићеву тврдњу да је СРК био "народна војска" коју су чинили мештани и резервисти, а не професионални војници, одговорио да "то није проучавао".

Упитан слаже ли се да је "циљ Муслимана био да имају 100 одсто власти у 100 одсто БиХ", а "циљ Срба да цела БиХ или њен српски део остану у Југославији", Филипс је узвратио да је то политичко питање, а да се он бави војним.

Караџић ће сутра наставити унакрсно испитивање Филипса.

Извор: Блиц, 15. јун 2010, интернет издање