Унакрсно испитивање

Караџић је то негирао питајући сведока да ли се слаже да је скоро сваки део Сарајева који су Срби држали под контролом имао неко брдо изнад где су били муслимански положаји, одакле су могли да гађају српска насеља.

Харланд је рекао да је Грбавица, као и нека друга подручја у дну града, била прилично изложена и потврдио је да су тај део Сарајева муслимани могли да гађају.

Харланд је рекао да је видео многа присилна масовна пресељења несрпског становништва у БиХ.

Караџић је сведока питао да ли је тачно да је УНПРОФОР проценио да је Сарајево напустило 140.000 Срба, пре него што је он дошао 1993. године у град и да их је 1993. године било 40.000, сведок је рекао да се сећа да их је било 40.000 те године, али да не може да се сети податка о броју оних који су отишли из Сарајева.

Караџић је упитао сведока да ли је тачно да су за три месеца 1993. године муслиманске снаге 196 пута прекршиле примирје, а 1994. године 318 пута, сведок је одговорио да је било много кршења примирја и да је могуће да је то тачно, а да се тачног броја не сећа.

Харланд је рекао да је УНПРОФОР у лето 1995. године, у склопу мандата, морао да изведе стратешко бомбардовање српских положаја, после инцидента на пијаци Маркале у Сарајеву, за шта су оптужене снаге босанских Срба.

Харланд је рекао да нико није могао да предвиди масакр на Маркалама, али да је тај напад, када је погинуло 37 цивила, проузроковао широко распрострањен напад снага УНПРОФОР-а на српске положаје у циљу окончања рата.

Такође, сведок је истакао да "није дошло до масакра у Сребреници, УНПРОФОР не би предузео велику војну операцију у августу и септембру 1995. године која је помогла да се рат у БиХ оконча".

Сведочење Харланда биће настављено у Хашком суду у понедељак, 10. маја.

Своју уводну реч тужилаштво је дало крајем октобра 2009. а Караџић средином фебруара ове године, када је одбрацио све наводе оптужби Хашког тужилштва да је одговоран за геноцид и друге ратне злочине током рата у БиХ.

Извор: РТС, 7. мај 2010, интернет издање