Почетна страна 
Сусрети Идеја и решетке
Сусрети Идеја и решетке
| Идеја и решетке |
 |
 |
| Написао Вести онлајн |
| понедељак, 11 јануар 2010 07:00 |
|
11. 01. 2010. 12:00 | Пише: Дејан Лукић Још каже како га не опседа ни пресуда нити године које ће добити или неће добити. Тужитеље и судије већ је победио, сада је ту ради мајке свих битака - оне у којој би да докаже, покаже и документује западни "злочин против мира" у Босни и на Балкану. За ту идеју сада, тако ослобођен, живи. Све у свему, а не бих о детаљима конверзације, тек разговарам са ослобођеним човеком који се, кад год му воља, ишетава из својих решетки и као птица надлеће кукавичје гнездо реалне стварности. Метафизичка слобода у њеном сублимираном виду. И није, имам тврд утисак, нипошто реч о "киселом грожђу", о редефиницији слободе под диктатом тврдих чињеница приземног живота, него о стварном надвишењу духа над простором ефемерног. А онда сам се, 31. децембра, само неколико сати пре размеђа година, нашао у строгом затвору "Белмарш" (источни Лондон) са Момчилом Крајишником коме су одредили још 10 година тамновања, поред већ десет одлежаних, да бих срео још једног Радована, само са оранyастим затворским прслучетом какве намећу сваком затворенику у време посета. Мучно ми је било да гледам то депримирујуће прслуче, чак да је и на самом црном ђаволу. Али, све време разговора, а трајао је скоро два сата, предамном је био човек већи од своје робије и заточеник који је победио своје решетке. Човек има - каже - свој "план Б", исто онако као и Радован Караџић. Узгред, написао је, што у Хагу што овде у Белмаршу, већ три књиге, четврту завршава. И нећете ми веровати, у целом току разговора више је он тешио мене "слободног" него ја њега "заточеног". Шта смо све разговарали не бих, такође, да износим, мада је све, нема сумње, лепо праћено и забележено на некој камери док је поред нас затворски стражар шетао уз традиционалну маску енглеског осмеха. Из строгог затвора "Белмарш" у коме леже своје године светски разбојници, џихадисти и остали олош, изашао сам као што сам и ушао, кроз равно шест гвоздених врата, уз шест отисака прста. На крају, добио сам назад мој сат, пенкало, новчанице, документе, сунчане наочале, држаче панталона, мобилни телефон, кључеве... да бих још дуго после тога носио у себи неку тегобу да сам, под утиском стамености човека кога сам управо оставио иза шест тешких гвоздених врата, изашао из метафизичке слободе у неку материјалну тескобу. Сећате ли се оног Солжењициновог јунака како иследнику КГБ из времена страшних Стаљинових чистки, пркосно каже: узели сте ми све, облатили ме, разорили породицу, лажно оптужили и ставили у окове ове ваше неправде. Сада ми више ништа не можете, сада сам слободан, сада сам јачи од вас. Извор: Вести онлајн, 11. јануар 2010, интернет издање
    
   |
сајт је у припреми
© 2010 Радован Караџић – ОДБРАНА. Сва права задржана.