• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Ставови Александар ПАВИЋ - Потенцијална нова чланица EУ је тројански коњ џихада
Александар ПАВИЋ - Потенцијална нова чланица EУ је тројански коњ џихада Штампа Ел. пошта
Написао fsksrb.ru   
понедељак, 06 фебруар 2017 21:31

феб 6, 2017 | Фонд стратешке културе

Наслеђе Клинтона и Обаме под лупом, док на видело избија истина о „борцима за слободу“

Четрнаесторо људи је ухапшено 26. јануара 2017. у рацијама у аустријској престоници Бечу, и у Грацу. „Као део текуће истраге осумњичених припадника терористичке организације ИСИС, спроведена је дуго планирана координирана акција уз учешће 800 припадника полиције,“ изјавили су за аустријске медије чланови тужилаштва у Грацу. Осим станова, рација је обухватила и нерегистроване џамије. ИСИС је скраћеница за џихадистичко-терористичку организацију Исламска држава Ирака и Сирије, којој је Трампова администрација недавно објавила рат.

Међу ухапшенима је бар четворо људи из балканске државе Босне и Херцеговине, бивше федералне јединице Југославије, која је разбијена током грађанског рата 1990-их. Сумња се да припадају тзв. Босанској мрежи, коју води проповедник који је у јулу 2016. осуђен на 20 година затвора за регрутовање младих бораца за Исламску државу. Познат под именом Ебу Тејма (право име Мирсад Омеровић), он је „испрао мозак“ више десетина младих људи између 14 и 30 година старости, од којих је један број отишао да се бори у редовима ИСИС-а у Сирији.

Између осталог, Ебу Тејма је учествовао у регрутовању две малолетне девојчице за ратовање у Сирији. Према б-х стручњаку за тероризам Џеваду Галијашевићу, права база Ебу Тејмине мреже је у вехабистичкој заједници у б-х селу Маоча. Вехабистички покрет или вехабизам, реакционарна струја ислама која потиче из Саудијске Арабије, је од стране Европског парламента идентификована као „главни извор глобалног тероризма“. Према Галијашевићу, проблем је у томе што се у БиХ врло мало ради на супротстављању исламском радикализму, иако се „готово сваки терористички напад на континенту може повезати са БиХ“.

Да је БиХ уточиште за исламистички тероризам је недавно потврдила и најновија листа Комитета Савета безбедности УН надлежног за примену санкција против ИСИС-а, Ал Каиде и повезаних појединаца, група и активности, на којој се налази седам организација са канцеларијама у БиХ, заједно са једним од водећих команданата Ал Нусра Фронта у Сирији, Нусретом Имамовићем, који потиче из БиХ.

Још један стручњак за безбедност из БиХ, Предраг Ћеранић, истиче да се проблем тероризма „већ годинама минимизира у БиХ, и да нема политичке воље да се он реши“, додајући да се параџемати (тј. нерегистроване џамије и/или муслиманске верске заједнице које проповедају радикални исламизам) у БиХ шире као вируси“, иако босанско муслиманске политичке вође, попут члана председништва БиХ Бакира Изетбеговића, тврде да се БиХ успешно интегрише у ЕУ и Запад.

У томе и јесте проблем. Током последњих 25 година, Босна и Херцеговина је била миљеник помодне левице, либералних „хуманитарних интервенциониста“ који су гајили њен имиџ тобожње беспомоћне жртве српске, односно хришћанске „агресије“. У ствари, тај наратив је служио као фактичко покриће за успостављање исламистичке базе на Балкану, југоисточној капији Европе кроз коју је током протеклих 18 месеци скоро милион муслиманских миграната прошло, изазивајући друштвене и политичке проблеме на читавом континенту.

Према Галијашевићу, „током 1990-их, муџахедини из арапског света су преплавили БиХ и после рата се ту настанили, оженили се босанским женама и наставили ту да живе. До дана данашњег ти људи одржавају блиске везе са центрима терористичке моћи који финансирају разне екстремистичке групе новцем из Саудијске Арабије, Катара и сличних земаља“.

Заправо, како је бивши аналитичар америчке Агенције за националну безбедност (НСА) Џон Шиндлер показао у својој добро документованој књизи, „Несвети терор: Босна, Ал Каида и успон глобалног џихада“, током 1990-их је БиХ била наследник Авганистана, постајући „полигон за обуку“ муџахедина и других светих ратника, нажалост уз „значајну подршку“ америчке владе. Ова подршка је укључивала нелегалне доставе оружја, обуку, логистичку и, можда најважније, политичку и медијску подршку. Управо су захваљујући Клинтоновом Стејт департменту б-х исламисти, на челу са Алијом Изетбеговићем, аутором „Исламске декларације“ и оснивачем босанско-муслиманске омладинске организације „Млади муслимани“ током 1930-их, по узору на „Муслиманско братство“, улепшани и наивној и лоше обавештеној западној јавности представљени као „демократе“, „борци за слободу“ и, изнад свега, жртве „прогона“ од стране хришћанских Срба, који су на крају бомбардовани од стране НАТО ради подршке Изетбеговићевој визији исламистичке БиХ.

Ако ико жели да потражи корене пост-хладноратовских „лажних вести“, наћи ће их у БиХ и пристрасном, про-исламском извештавању медија попут Њујорк тајмса, Вашингтон поста и Си-ен-ен-а током 1990-их, када су терористички напади под лажном заставом приписани српским снагама и проглашавани непостојећи „геноциди“ – све да би се Изетбеговић и његови исламисти приказали као „жртве“ у циљу њихове легитимизације.

Осим што је наредио бомбардовање хришћанских Срба у БиХ током 1994-95, Бил Клинтон је спровео (у пролеће 1999) и 78-дневно нелегално бомбардовање суседне, већински српске Југославије, чији је део БиХ била пре него што је Изетбеговић добио кључну западну подршку да се од ње отцепи 1992, пошто је у последњем тренутку одбацио напоре за мирну поделу, нажалост охрабрен од стране америчке дипломатије. Амерички предвођено НАТО бомбардовање Југославије 1999. године је спроведено као подршка још једној већински муслиманској популацији, косовским Албанцима, чији је циљ био отцепљење од Србије – једну од две преостале републике крње Југославије (Црна Гора је била друга). Поново су као помоћ ангажовани исламистички радикали, укључујући и Осама бин Ладен лично, који је виђен како се бар два пута састаје са Хашимом Тачијем, тадашњим вођом терористичке Ослободилачке војске Косова и миљеником тадашње Државне секретарке Медлин Олбрајт (а садашњим „председником“ сецесионистичке државице Косово), крајем 1998. Дакле, амерички и НАТО ратни авиони су коришћени као ваздушна подршка за остваривање бин Ладенових циљева на Балкану.

Шта је, дакле, резултат про-исламистичке балканске политике Клинтона-Буша-Обаме, после свих ових година? Регион врви од сиромаштва, криминалних група, кријумчарења људи и наркотика, и постао је легло радикалне исламске индоктринације и ширења. Већински албанско-муслиманско „Косово“ је једностране признато од стране САД и других западних сила као независна држава 2008, иако су његове структуре очистиле преко 200.000 хришћанских Срба из покрајине и уништиле преко 150 цркава, од којих су неке културни споменици стари више стотина година, док преостало хришћанско становништво живи у гетоизираним енклавама, без слободе кретања, рада или живота. И све ово уз прећутну, а често и активну подршку западних дипломата, међународних званичника и НАТО „миротвораца“.

Према извештају лондонског Гардијана из 2011, „НАТО документи под ознаком „Тајно“ указују да су САД и друге западне силе које подржавају косовску владу имале детаљна сазнања о њеним криминалним везама неколико година уназад“. Криминална активност је укључивала кријумчарење оружја, наркотика, па чак и људских органа, а истрага Савета Европе је именовала садашњег косовског „председника“ Тачија као „вођу косовског клана умешаног у криминал и трговину људским органима“. Све ово није спречило тадашњег сенатора и доскорашњег америчког потпредседника Џоа Бајдена да промовише „демократију“ на Косову, и изјави: „… Вешта дипломатија у циљу обезбеђивања косовске независности би могла да донесе победу за муслиманску демократију… један насушно потребан пример успешног америчко-муслиманског партнерства…“

У БиХ, док настављају са својом подршком исламистичком руководству у Сарајеву, западне, а поготово америчке дипломате усмеравају своје снаге на вршење притиска и увођење санкција против лидера босанских Срба, укључујући и садашњег председника већински српског ентитета, Републике Српске – који се оштро супротстављају западним напорима да се приморају да постану мањина у већински муслиманској држави. Као један од последњих чинова саботирања долазеће Трампове администрације, Обамин Стејт департмент је прво одбио да изда дипломатску визу председнику Републике Српске Милораду Додику, да би присуствовао председничкој инаугурацији 20. јанура, а затим му и увео санкције због тобожњег кршења Дејтонског мировног споразума чије су архитекте биле САД, а који одржава БиХ у једном комаду од 1995. С друге стране, лидер босанских муслимана Бакир Изетбеговић, који је овде фотографисан како показује четири уздигнута прста, што је знак Муслиманског братства, организације коју Трампова администрација ускоро може да прогласи за терористичку – је, у очима западних влада, безгрешан.

Заправо, главни Додиков преступ лежи у његовом континуираном отпору сарајевским исламистима и њиховим напорима да забране прославу Дана Републике Српске, у склопу ширег плана да постепено угасе б-х федералну јединицу којом влада већинска хришћанска српска популација. Санкције које је Обамин Стејт департмент у последњем тренутку увео против Додика представљају само последњу демонстрацију сталне америчке про-исламистичке политике у БиХ и на Балкану уопште. Постоје надања да ће Трампова администрација ову политику отерати у прошлост.

Природно је да ће први театар новопроглашеног рата против ИСИС-а, његових огранака и сродних исламистичких група бити Блиски исток, а најпре Сирија и Ирак. Међутим, да би се ИСИС у потпуности поразио, биће потребно да се елиминишу његови изданци и огранци широм света. Једно од његових главних уточишта и исходишта је Балкан, захваљујући заоставштини Клинтона, Буша Млађег и Обаме. Биће потребна не само елиминација нелегалних џамија, верских заједница, кампова за обуку и енклава у којим важи искључиво шеријатско право, као и пресецање токова финансирања терориста, прања новца и канала за кријумчарење људи и наркотика, већ и промена политике према политичким и државним чиниоцима у региону. Уместо фаворизовања про-исламистичких политичара и политика, што је током последње две и по деценије био случај у БиХ, Косову и Македонији, требало би стварати нова савезништва са већински хришћанским државама, ентитетима и политичким снагама које су вољне и орне да се укључе у нови глобални анти-радикално-исламистички савез који се ствара.

Америчка политика више не треба да се своди на приморавање б-х хришћана да се повинују агресивној исламистичкој већини у Сарајеву, која има претензије не само на читаву БиХ, већ и на консолидовање, посредством такозване Зелене трансверсале, великог исламистичког упоришта на Балкану. Уз то, процес тзв. изградње државе на већински муслиманском Косову, на штету већински хришћанске Србије, треба да буде заустављен и враћен уназад. Његово евентуално уједињење са суседном, криминалом прожетом већински муслиманском Албанијом, које је до сада уживало прећутну подршку либералног Запада, би цео регион претворило у перманентну европску проблематичну тачку и терористичку базу.

Штавише, ако би се тражили корени пост-совјетског препорода Русије, није потребно ићи даље од Косова и НАТО бомбардовања Југославије. Поверовавши у западна обећања сарадње и мирне коегзистенције током 1990-их, Русија је ужаснуто посматрала како амерички предвођене западне силе пружају ваздушну и бомбашку подршку исламистичким терористима и криминалцима у разбијању традиционално савезничке православне хришћанске државе, после онога што су претходно учиниле у БиХ. Само неколико месеци после тог шока и понижења – јер су клинтонисти осионо игнорисали Русију док су весело бомбардовали хришћанске Србе – питоми Борис Јељцин је дао оставку на место председника у корист претходно мало познатог бившег обавештајног официра под именом Владимир Путин, последњег дана 1999. године. Видевши западно поступање на Балкану, Руси нису били спремни да дозволе да их снађе реприза под њиховим носом, прво у Чеченији, а затим и у Грузији и Украјини.

Дакле, ако ће се обновити поверење и створити истинска, проактивна и успешна анти-исламистичко-терористичка коалиција око осовине САД-Русија, после Блиског истока, најбоље место за деловање је Балкан. И више од тога – амерички третман балканских хришћана представљаће лакмус папир искрености посвећености Трампове администрације очувању и обнови темеља које су Запад учинили великим, наше заједничке, хришћански укорењене цивилизације.

 

(Напомена: ово је превод чланка изворно објављеног на утицајном америчком конзервативном сајту Ворлднетдејли 5.2.2017.)

 

Извор: www.wnd.com/2017/02/potential-new-eu-member-is-jihads-trojan-horse/

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/potencijalna-nova-clanica-eu-je-trojanski-konj-dzihada/

 

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< фебруар 2017 >
н п у с ч п с
      1 2 3 4
5 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28        

Помоћ за Републику Српску