Саопштења СРБОФОБИЈА КАО ПОЛИТИКА
| СРБОФОБИЈА КАО ПОЛИТИКА |
 |
 |
| Написао Одбор за одбрану слободе и права | |||
|
Удружење књижевника Србије Против Караџића, првог предстедника Републике Српске (и Ратка Младића, радног команданта Војске Републике Српске), Трибунал је подигао оптужницу за „почињени геноцид“ 25. јула 1995 – откада се крио све до хапшења. До изручења Трибуналу, Караџић је био смештен у притворску јединицу Специјалног суда у Београду, суда који упорно периферизира право на правду српским жртвама. Лишавањем слободе Радована Караџића српска Влада није показала једино безпоговорну и константну кооперативност (у складу са Законом о сарадњи са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и нескладу са свим другим законима) већ и приљежност у остваривању америчких националних интереса изван САД. Наиме, Караџића није само потраживао Трибунал већ је, следствено НАТО-пентагонској конквисти, он у одсуству осуђен и у Америци да жртвама рата из БиХ надокнади одштету од 4,5 милијарде долара (?!). То је и разлог више што се поводом хапшења први огласио и некадашњи специјални изасланик председника Америке за Балкан, Ричард Холбрук, поздрављајући успех српске Владе – истичући да ће Караџићу најзад бити суђено „у Хагу или Београду, иако би било боље у Хагу“. Бела кућа је саопштила да је Караџићево хапшење „показало приврженост Србије поштовању обећања“, оптужујући бившег председника РС што није спречио на хиљаде силовања муслиманки у присилним смештајима те успостављање концентрационих логора у Босни (??). Колико је ова холивудска оптужница убедљива потврдио је и Алија Изетбеговић у исповедању Бернару Кушнеру, признавши да је прича о логорима представљала маркетингшки трик за придобијаље светске јавности (B. Kouchner: “Les guerriers de la paix”). Несумњиво, америчка националистичка и популистичка политика користи сваку прилику да затамни део своје неславне историје из Другог светског рата. Амерички војници су у Европи, до краја 1945. извршили 17080 силовања, међу којима је најмлађа жртва имала три године (Robert Lilly: “Taken by Force: Rape and American Soldiers in the European Theater of Operations during in the World War II – England, France, Germany 1942-1945”). Искуство, пак, у отварању концентрационих логора Американци су потврдили 1942. када су у њих сместили 120000 својих суграђана јапанског порекла, да би се преживелима Конгрес извинио тек 1988. а председник Буш им отпослао чек на 20000 долара (?!) 1992. године. Очито, само они који болују од политичког дилетантизма и моралне лености могу да испуњавају захтеве америчке – антихуманистичке, расистичке и антихришћанске – политичке администрације. Кривци за програмирано декомпоновање Југославије, за „за рат у Босни који је био рат Америке у сваком смислу“ (сер Алфред Шерман), за трећи геноцид над Србима у двадесетом веку, за сатанизацију, агресију и бомбардовање Срба забрањеним уранијумским пројектилима 1995. и 1999., те кривци за рецидивно примењивање Хитлеровог споразума из 1938. како би се Србима ампутирали Косово и Метохија 2008. – САД ни по чему нису задужиле српску Владу да брани америчке национале интересе. Одбор за одбрану слободе и права ће, у име цивилизацијских принципа, наставити са ширењем истине о једином суду у свету против правде, америчком Трибуналу у Хагу као што ће све одлуке произишле из изопачене делатности овог правног монструма (до сада је 45 Срба осуђено на 718 година затвора) уписивати у кривичну одговорност Европске уније и Сједињених Америчких Држава. У Београду, 30. јул 2008. Одбор за одбрану слободе и права     
  
|