• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Реч о Радовану Љиљана Булатовић - Медић: „Михаил Шолохов“ Караџићу
Љиљана Булатовић - Медић: „Михаил Шолохов“ Караџићу Штампа Ел. пошта
субота, 30 октобар 2010 04:21

ЕСЕЈ О КЊИЖЕВНОЈ БИОГРАФИЈИ РАДОВАНА КАРАЏИЋА [7]

 

А тек какав је бес и потрес изазвала вест 16. VI 1994. године да је Радовану Караџићу, на свечан начин, у Москви уручена књижевна награда "Михаил Шолохов"...

У образложењу жирија Међународног друштва писаца Русије и Заједнице Независних Држава, заправо бившег Савеза писаца Совјетског Савеза, Караџићу је одато признање за изузетан допринос словенској култури.

Јуриј Бондарјев, председник жирија је рекао: "Данас је заиста свечан дан кад уручујемо награду која носи име Михаила Шолохова, првог писца двадесетог века, великом човеку, блиском по духу и крви, господину председнику Републике Српске Радовану Караџићу.

Истог дана, чак, лондонски The Times објављује праву паљбу из стотине оруђа мржње, као редакцијски коментар:

 

"Испоставило се да је Радован Караџић, поред осталих својих достигнућа, и песник. Овај лидер босанских Срба је на Западу признатији као дволични преговарач и безобзирни ратни заповедник, кога оптужују за ратне злочине.

Пре него што се упустио у политику братоубилачког рата, др Караџић је био психијатар и љубитељ фудбала. Руско удружење књижевника му је, међутим, за његову поезију управо доделило књижевну награду 'Михаил Шолохов', названу по аутору обимног романа Тихи Дон.

Ова награда можда има и политички претекст, као што је обично случај. Руски националисти, можда, указују част човеку кога сматрају словенским херојем, истовремено потврђујући чињеницу да његова фризура, разбарушена у проседим слаповима, више пристаје песнику него суровом ратном дописнику. Потврђују, међутим, и стару жељу тирана за интелектуалним уважавањем и омиљеношћу у народу.

Поезија је антитеза тираније. Поезија се сматра плачљивом, двосмисленом и бескорисном; активност тираније је, по дефиницији, непоколебљива и одлучна. У принципу, нико не зна да песник живи, све док не умре. Тиранин је велик и свеприсутан док је жив, а када умре његове жртве га заборављају што пре могу.

Стога не изненађује што су масовни злочинци кроз време настојали да своју слику ублаже лепим уметностима. Нерон је, као принц, певао властите стихове уз лауту, а последње речи су му биле: 'Какав уметник у мени умире!'...

Мао Це Тунг је такође писао стихове, а чак су и најкрвавији јапански императори писали хаику. Гебелс је објавио један експресионистички роман, а Хитлер је о себи волео да мисли као о осуђеном уметнику. А вечери са Борџијама је било безбедније пустити их да декламују своје стихове него ризиковати да пробате шпагете.

Претече фашиста Готфрид Бен и Габриеле д'Анунцио били су најбољи песници на својим језицима, док нису прешли у политику. Најумнији тирани, као што је император Август, упошљавали су најбоље песнике, уместо да сами покушају да пишу...''.
Узнемирила се на сличан начин и редакција берлинског "Die Tageszeitunga".

На жалост, баш  црногорски ПЕН иде још жешће у напад: они у протестном писму објављују пресуду да је  Радован Караџић ''један од највећих криваца за страшну трагедију Босне и Херцеговине и балкански кошмар уопште". "Увјерени смо да оваквом одлуком чините себи лошу услугу", наводи се у овом писму руским књижевницима и указује на њихове велике могућности да буду утицајан носилац слободарства, хуманизма и препорода, али само ако буду тражили ослонац у великанима руске књижевности, од Пушкина до Солжењицина, као и у савременим цивилизацијским токовима. Упозоравају  руске писце да овом наградом Караџића "изазивају нова разочарања".

Који дан доцније, београдски дневни лист "Борба" јавља да "списатељице и писци Швајцарске позивају колеге у Русији да пониште одлуку о награди 'Михаил Шолохов', додељеној Радовану Караџићу за његово песничко дело 'Словенски гост' и за 'изузетан допринос словенској култури'.

У писму светској јавности и свим посленицима културе у Русији – објављеном и у листу 'Севодња' – од њих се очекује да се ограде од тог 'искључиво политичког чина'". Писмо је формално упућено Савезу писаца Русије, у чијем је седишту у Москви, 15. јуна, награда била уручена лидеру босанских Срба у атмосфери одушевљења његовим политичким ангажманом и песничким стваралаштвом...

"Радован Караџић је одговоран за геноцид. Ми, писци, не желимо да делимо његову кривицу тиме што бисмо га сматрали књижевником" – завршавају своју поруку неки списатељице и писци Швајцарске из Цириха.

"Ми остајемо при својој одлуци, јер Радована Караџића сматрамо достојним награде која му је додељена. Његову личност, и као политичара и као песника, уопште не доводимо у питање и потпуно је искључено да бисмо могли да преиспитујемо своју одлуку" – изјављује  Сергеј Артемович Ликошин, секретар Савеза писаца Русије.

Московски Фонд свехваљеног апостола Андреја Првозваног, на предлог Међународног фонда словенске писмености и културе доделио је Орден ''Андреј Првозвани'' за 1995. годину Радовану Караџићу, као ''несаломивом борцу и истакнутом песнику'', за ''животни пут посвећен високом служењу својој отаџбини и народу, учвршћивању братства словенских и православних народа''.

Савез писаца Русије и Велики жири поново је потврдио своје поштовање храбрости, верности и непоколебљивости у стваралачком служењу и доприносу јединству словенских народа др Радована Караџића, додељујући му Награду Имперска култура у категорији ''Словенско братство'' за 2008. годину. (Исте године додељена је награда у истој категорији и генералу Ратку Младићу.)

Најзад, да завршим овај свој скромни прилог следећим закључком:  и Радовану Караџићу и  Ратку Младићу изузетно признање свакодневно додељује  сам народ, јер их је већ за живота узнео у легенду, опевавши их у бројним епским народним песмама! Тај класични епски десетерац, који се осим уз гусле, сада прилагођава и другим облицима музике и певања, снажнији је и утицајнији од свих других медијских справа којима се данас испира мозак генерацијама! У десетерцу се јасно препознаје и потврђује ко је ко и шта је шта. Зато није чудо да се упорно, годинама на првим местима по популарности и дивљењу младих људи и уопште, народа, налазе Ратко Младић и Радован Караџић. По свој прилици, биће тако и све јаче, што више буде време одмицало.


Извор: Књижевни часопис „Раднаја  Ладога“ - „Родная Ладога“, http://www.rodnaya-ladoga.ru/

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< октобар 2010 >
н п у с ч п с
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29
31            

Помоћ за Републику Српску