Овом директивом председник др Радован Караџић изнова наређује свим војним командантима да се строго придржавају правила међународног хуманитарног права, нарочито у погледу заштите цивилног становништва.

Иако је било појединачних злоупотреба хуманитарне помоћи, Војска Републике Српске и њени команданти су често упозоравани да се придржавају Женевских и Хашких конвенција, а нарочито им је наређивано да хуманитарне пошиљке противничкој страни заштите од неодговорних појединаца и група. Такве наредбе и упозорења нису примећени на противничкој страни, него је српска страна чак била под међународним санкцијама, а од 4. августа 1994. године и под санкцијама Савезне Републике Југославије (СРЈ).

Да би се схватили смисао и сврха ове наредбе, ваља подсетити да је један од високих муслиманских војно-полицијских званичника у Сребреници Хакија Мехољић у шестом наставку фељтона о настајању муслиманске Странке демократске акције (СДА) у листу "Слободна Босна" говорио како је њима десеторици из Сребренице председник СДА Алија Изетбеговић у јесен 1993. године, на конгресу СДА, рекао како му је Бил Клинтон предложио да у пролеће 1993. године пусте Србе у Сребреницу, а да потом инсценирају покољ становништва и тиме пруже изговор НАТО-у да интервенише против Срба.