О Д Л У К А
О ЗАБРАНИ ФОРМИРАЊА И ДЕЛОВАЊА НАОРУЖАНИХ ГРУПА И ПОЈЕДИНАЦА НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, КОЈИ НИСУ ПОД ЈЕДИНСТВЕНОМ КОМАНДОМ ВОЈСКЕ ИЛИ ПОЛИЦИЈЕ

Већ на самом почетку грађанског рата у Босни и Херцеговини 20. јуна 1992. године председник др Радован Караџић именовао је, у складу са својим уставним овлашћењима, већи број судија основних и виших судова и јавних тужилаца у основним и вишим тужилаштвима.

Међу именованим судијама основних судова било је шест муслимана, а међу именованим судијама вишег суда пет муслимана и три Хрвата, док је за заменике основног тужиоца именован по један муслиман и Хрват, а за заменике вишег тужиоца један муслиман. Ова бројна именовања муслимана и Хрвата за судије и тужиоце у Републици Српској најбољи су доказ да у Републици Српској од самог почетка не само да није било званичне политике тзв. етничког чишћења, него је, штавише, у духу потпуне равноправности свих етничких група, итекако вођено рачуна да сви судови и тужилаштва имају мултиетнички састав.