* * *

Да би се разумела ова наредба ваља знати да је муслиманска страна имала велику стратешку предност у бројности бораца, којих је било и до три пута више него на српској страни. То је наводило српске борце, нарочито у околини Сарајева, да у страху од те муслиманске бројчане предности троше много више муниције него што је било потребно. А то је онда наводило стране посматраче да тврде како српска страна пружа несразмеран одговор артиљеријском ватром.

Зато се овом наредбом налаже строга контрола артиљеријског одговора на муслиманске провокације и строг одбир војних циљева. Треба истаћи да су сви команданти УНПРОФОР-а, међу њима и сер Мајкл Роуз (Michael Rose), добро знали да муслиманска страна прави подвале, па своју артиљерију и минобацаче поставља у близини болница, школа и других цивилних објеката. Поред Роузових мемоара (Fighting for Peace, London 1998), и канадски генерал Луис Мекензи (Louis MacKenzie) је то и отворено рекао на једној прес конференцији. Упитан зашто Срби гађају цивилна места, он је одговорио: "Зато што господа муслимани постављају своје минобацаче на таква места, а Срби онда туку по њиховим ватреним положајима."