Почетна страна 
Ратна писма Сер Расел Џонстон, 7. октобар 1992.
Ратна писма Сер Расел Џонстон, 7. октобар 1992.
| Сер Расел Џонстон, 7. октобар 1992. |
 |
 |
| Ратна писма | ||||||
|
У праву сте када кажете да изгледа да су се за 6 недеља од нашег последњег контакта борбе широм Босне интензивирале. То је неизбежно довело до озбиљних жртава мећу цивилним становништвом. Овај рат показује слабе знаке јењавања, а жртве су, мора се рећи, из свих верских група, мада морам признати да су већина њих Муслимани. Ово није због неке смишљене политике убијања цивила Муслимана већ због стратешког проблема који је створио овај рат. Као што знате, ми се трудимо да наше линије фронта буду искључиво војни положаји, док муслиманске снаге имају распоређене, а и даље распоређују, своје активне јединице међу цивилним становништвом. То становништво је физички онемогућено да напусти зоне сукоба чиме се крше Женевске конвенције. Запрепашћује све већи број мртвих у Босни. То има везе са босанским офанзивама које се настављају и са резултатима битака које следе. Ја сам у неколико наврата молио другу страну да не започиње нове нападе. Молим Вас да као човек од утицаја учините исто. Мора се апсолутно инсистирати да се свим цивилима обезбеди слободан излазак из зона сукоба у складу са Женевском конвенцијом. Неприхватљиво је да становници Сарајева буду физички онемогућени да се склоне. Од времена када је Ваше писмо написано УНПРОФОР је најавио да ће именовати стране које прве почну дејства. Тако ће се убрзо разјаснити ситуација и биће јасно да босански Срби не могу увек и у сваком тренутку бити окривљени за борбе у Сарајеву. Етничко чишћење је веома важно питање са којим се свакодневно борим. Мржња је осећање којим се тешко може владати, а манифестује се на најнепријатнији начин од села до села. Погрешна је претпоставка да су сваки догађај и свака акција која се изведе у Босни, било од стране Срба или Муслимана, резултат политике њиховог руководства. Желим сасвим јасно да кажем да не водимо политику етничког чишћења и да чиним све што је у мојој моћи и покушавам да контролишем ову неизбежну последицу грађанског рата у једном овако мешовитом окружењу. Већ сам навео, и поново наводим, да пренос или конфискација својине без жеље њеног власника или корисника није и неће се сматрати легитимним чином. Мора се рећи да је присутна значајна и стална политика застрашивања, убијања и протеривања босанских Срба, мада се о томе у медијима говори са мање ентузијазма. С обзиром да смо извесно време провели заједно, мислим да знате да ја нисам човек који би подстицао људе на такве екстреме. Имам веома тежак задатак да контролишем људске преступе у ситуацији која је ближа анархији него што могу и да замислим. Што дуже буде важио обичај да се окривљује једна страна, а посебно њено руководство, за неприхватљива злодела грађанског рата, дуже ће и ситуација бити оваква. Молио бих Вас да подстакнете британску владу да схвати да је ово европско питање, које морају решити они који су помогли да се створи клима која је довела до дезинтеграције, као и они који се заправо боре. Пошто сте се и сами уверили у тренутну ситуацију вероватно не можете да поверујете да желим да живим под оваквим околностима ни минут дуже него што је потребно. С поштовањем, Радован Караџић
    
  
|
© 2012 Радован Караџић – ОДБРАНА. Сва права задржана.
Број прегледа чланка : 1898535
Best Viewed у Опери 1024x768