| ГАЛИЈУ, МИТЕРАНУ, МЕЈЏОРУ, ВЕНСУ И ОВЕНУ |
|
|
| Ратна писма | ||||||
|
2. Хрватска и муслиманска страна крше ембарго на увоз оружја. Преко хрватских лука Ријеке и Сплита увози се страно наоружање из Њемачке и исламских земаља и користи се за ескалацију рата у БиХ. Многи плаћеници из исламских земаља ангажовани су у БиХ на муслиманској и хрватској страни. 3. Муслиманска страна предузима једну за другом офанзиве на српске положаје и подручја, масакрира Србе и врши етничко чишћење и спаљивање села. Супротно Женевским конвенцијама Муслимани и Хрвати држе Србе – цивиле, жене, дјецу и старце у логорима. Само у Сарајеву Муслимани држе око 40 хиљада Срба – цивила као таоце. Њима није допуштено да напусте градове под муслиманском контролом – Сарајево, Зеницу, Тузлу и др. 4. Муслиманска страна и даље врши недјела над сопственим становништвом, бомбардује своје градове, убија своје људе у реду за хлеб на пијаци, на погребу, напада објекте и људство УНПРОФОР-а, а сада обара и авионе хуманитарне помоћи, а све ово чини у циљу изазивања међународног бијеса према Србима. Иако се све ово зна, међународна заједница не врши притисак на муслиманску и хрватску страну, него умјесто тога појачава санкције према Србији и Црној Гори, које нису умешане у овај сукоб. О свему што наводимо у овом писму постоје чврсти докази. Мир у Босни и Херцеговини може се успоставити одмах, ако међународна заједница тако жели. Потребно је да се подједнако третирају све стране у сукобу, да се Хрватска стави под санкције, или да се санкције укину са Југославије, те да се муслиманска и хрватска страна ставе под притисак да не започињу борбе и да приступе преговорима. С искреним поштовањем, ПРЕДСЈЕДНИК ПРЕДСЈЕДНИШТВА др Радован Караџић
|