• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
ОПШТЕ ПРИЛИКЕ У БиХ Штампа Ел. пошта
среда, 17 јун 2009 17:54
•  Други светски рат је окончан са између 800.000 и милион Срба изгинулих и побијених на просторима НДХ (Независне државе Хрватске) од чега је велики број са простора данашње БиХ (Босне и Херцеговине).

• Тај податак није статистички  тако видљив зато што се велики број муслимана у тим годинама декларисао као Срби,али историјографија и, посебно, породице жртава знају истину.

•  Све до почетка '60-тих  година владало је тзв. “братство и јединство“, али у БиХ оно и није било толико “ такозвано“, већ више суштинско. Владао је мир и пропорционална заступљеност у јавним пословима, иако су српски идентитети и култура и тада били под строжијом пажњом него остали. Али је било подношљиво. Срби у БиХ су,што добровољно, што под притиском одустајали од свог идентитета и културе.

•  Онда су страначки хрватски комунисти одлучили да је било доста Југославије и да је треба полако разбијати кроз јачање републичких државности.Радован Караџић, који је као 15-тогодишњак одабрао Сарајево и БиХ за школовање и живот, тада је 20-тогодишњак и још чврсто верује у братство и јединство Југославије.

•  Године 1967. Мухамед Филиповић објављује прекретнички текст  “Босански дух у књижевности-шта је то?“ којим се најављује преокрет у односу муслимана према Југославији и југословенству, и прикључење ове заједнице сепаратистичким   намерама хрватских и словеначких националиста и комуниста.

•  То производи притиске власти на српски идентитет  у БиХ и убрзава миграције Срба према Србији, али и Хрвата према Хрватској, уз појачану и планску имиграцију  муслимана из Рашке области (Санџак) у БиХ.

• Радован Караџић је и даље „верник Југославије“. Године 1968. учествује у Студентском покрету за социјалну правду и морал, иако је у политичком смислу ближе центру него изразитој и екстремној левици.

• До 1990. године БиХ је напустило 357.000 Срба и њихових потомака. У свим местима где су Срби чинили 50% или нешто мање од тог процента, дошло је до убрзаног смањења њиховог броја и у апсолутном и у релативном смислу.

• У фебруару 1990. године долази до оснивања Форума за заштиту културног идентитета муслимана у БиХ. Тај Форум не оснива ни књижевник, ни сликар, ни библиотекар, ни историчар уметности и културе, већ еминентно политичка личност са почетка приче о окретању муслимана против Југославије и Срба као њених заговорника – Мухамед Филиповић лично.

• Радован Караџић је заједно са Љиљаном у том тренутку ангажован једино у еколошком покрету “Зелени“ у уверењу да је једино тај ангажман вредан напора.

• Потом долази до победе ХДЗ-а у Хрватској, уз сву усташку реторику и иконографију.

• Затим долази до формирања СДА у Сарајеву на чијој се оснивачкој скупштини чује поздравна реч високог званичника из Хрватске – да ће се Хрватска бранити на Дрини, и добија френетичан аплауз.

• Након тога или упоредо с тим, ХДЗ се из Хрватске буквално као поплава прелива у БиХ, са још жешћом иконографијом и реториком која не оставља сумњу да се ради о рестаурацији усташтва са истим намерама из периода 1941.- 45.године.

• Тек тада, 12. јула 1990. године, због масовне забринутости Срба у БиХ да ће моћи да гласају једино за Дураковићеве комунисте (криптосепаратисте и муслиманске националисте), формира се Српска демократска Странка (СДС).

• Радован Караџић ради на њеном формирању и окупљању цвета српске интелигенције, али моли и преклиње да неко други води странку, јер му се не иде у политичаре. Нуди вођство многима. На крају, да странка не би запала у недостојне руке, прихвата да води странку, свестан да мора испунити дужност, без обзира на личну цену и личну жртву. Његов мото је човек – то значи испуњење дужности.
 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< јун 2009 >
н п у с ч п с
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30        

Помоћ за Републику Српску