| РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ И РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ [I] |
|
|
| среда, 17 јун 2009 18:05 | |
|
Страна 1 од 4 I. ИСТОРИЈСКИ БЕКГРАУНД1. Стање прије стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца -Територија бивше СФРЈ Југославије је прије стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца била подијељена на четири дијела.Два од њих представљале су независне, самосталне и на Балканском конгресу међународно признате државе- Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора. Западни дијелови бивше СФРЈ ( данашња Република Словенија, Република Хрватска и Босна и Херцеговина ) били су у саставу и под влашћу Аустро-Угарске монархије. Територије данашње Републике Словеније и Републике Хрватске биле су под вишевијековном влашћу било Аустрије или Угарске, однсно, касније, Аустро-Угарске, док је територија бивше СР Босне и Херцеговине, окупирана од стране Аустроугарске, на основу одлука Берлнског конгреса 1878. године, анкетирана тек 1908. године. На овим територијама су живјели Словенци, Хрвати, Срби као и етнички Срби и много мање етнички Хрвати муслиманске вјероисповијести. Преостали Источни дијелови бивше СФРЈ били су под окупацијом у саставу Отоманске империје. На тим територијама живјели су Срби и етнички Срби муслиманске вјероисповијести. Током 400 година турске окупације велики број Срба и знатно мањи број Хрвата прешао је, под организованим, државно вођеним притисцима и уцијенама, на ислам. Тако је настала религијска група муслимана, који су махом етнички Срби и у незнатној мјери етнички Хрвати. Католичко становништво на простору Босне и Херцеговине током аустроугарске окупације стекло је хрватско национално оосјећање. Током аустроугарске окупације (1878-1914) у Босни и Херцеговини родиле су се снажне тенденције за ослобођење од Аустроугарске и уједињење са Србијом. Тајна културно-политичка организација „Млада Босна“ ( Young Bosnia ) састављена већином од српске интелигенције, православне и муслиманске вјероисповијести ( међу њима и нобеловац Иво Андрић ), те истакнутих Хрвата, муслимана, организовала је отпор и извела атентат на надвојводу Франца Фердинанда. Аустроугарска и њемачка политика и војна сила ослањале су се у Босни и Херцеговини на католички елемент (Хрвати) и на муслиманске велепосједнике и сиротињу (и у Другом свјетском рату Хитлерова Њемачка ослањала се на Хрвате и муслимане, док су Срби и у првом и у другом свјетском рату били против Аустрије односно Њемачке , што може да упућије на закључак о трајним историјским антагонизмима између ових нација и држава ).
|