|
Коља Сератлић, 08/09/2009, 18:26
Рале, ово је прилика да Те поздрави Твој међаш испод гордог Дурмитора. Немој одгађати суђење. У свим елементима оптужбе их лако можеш побијдити. Они немају ни стида ни срама. Све оне ријеке Комарница, Буковица, Тушиња, Бијела..., језера Вражје, Рибље, Модро, Валовито, Црно, Мало, Змијско..., потоци, ливаде, долине пуне росе, оставиле су трајни печат на Твоје дјетињство, младост, на емоције, инстикт и интелект. Све док нисмо завршили факултете, долазили смо сваког љета под ту чудесну планину. Наше баке мазале су нам намазаче са старим скорупом, ловили смо пастрмке рукама испод камења, играли клиса, бацали камена с рамена, пловкали се, јахали полудивље коње на планини Ивици, слушали приче наших старих и мудрих дедова, које само може Стара Херцеговима да изњедри, такмичили се ко је више прочитао прозе и поезије, посебно великана руске литературе, знали смо напамет Мајковског, Јесењина, Цветајеву, Блока... Дурмитор Ти је подарио да штитиш нејач, а добио си божански дар – харизму, да освајаш све око себе, масе. Ти си, као и Че, могао да одеш у било коју земљу да се бориш против силника. Прави непријатељи Те цијене, а жалостан је човјек који нема и непријатеље. Надам се да ћемо се једнога дана, као седамдесетогодишњаци, или осамдесетогодишњаци, а зашто и не као деведестогодишњаци, попети на нашу планину Ивицу и напити се воде са извора у Рађеновом долу.
Извор: коментари у дневном листу Политика, 8. септембра 2009, интернет издање
|