• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Отворено писмо СБ УН
Др Радован Караџић: Писмо члановима СБ УН и председницима и премијерима земаља чланица Савета безбедности УН Штампа Ел. пошта
Написао karadzic-odbrana.com   
петак, 04 новембар 2016 13:10

 

Генерални секретар (Перез) де Куељар упозорио је у документу (S-23280, Annex IV) на „могућност преурањеног признавања независности неких југословенских република и на последице који такав потез може оставити на остале републике. Лидери Босне и Херцеговине и Македоније су били међу многим политичким и војним личностима које су последње недеље нагласиле господину (Сајрусу) Венсу своје страхове по овом питању. Више од једног његовог саговорника високог нивоа описало је потенцијално експлозивне последице таквог развоја као ’потенцијалну временску бомбу‘“.

Током само неколико месеци републике су биле признате, укључући БиХ, и најгора предвиђања Генералног секретара, господина Венса и многих њихових саговорника су се остварила. Али ово није био крај пропуста УН-а. Три стране у Босни и Херцеговини дале су пристанак на признање мировних снага УН-а под истим мандатом као што је установљено у SCR 721 i SG Report 23280.

Међутим, после првих позитивних искустава са присуством УН-а, што је пратило безрезервно поверење и сарадњу са српском страном, присуство се претворило у неки вид ноћне море у смислу константног неразумевања, пристрасности, политичког партнерства, обмана приликом испуњавања договорених споразума, у извештајима надређенима, као и светским медијима и несумњивој помоћи једној од зараћених страна. Иако су на почетку високи официри УНПРОФОР-а поштовали своје мандате и давали све од себе да буду непристрасни у помоћи у региону, након протека одређеног времена и доласка нових официра појавио висок ниво ароганције према српској страни, као да су представљли окупациону силу која је очекивала потупуну послушност локалне армије. Било је гласина и доказа да је мандат снага УН-а био промењен чак и без обавештавања српске стране, а камоли тражења пристанка за такав измењени мандат. Њихова сведочења на основу оваквих промењених позиција прихватана су у одсуству стварних доказа, и служила су за бројне закључке и донете одлуке. Поново, без обзира на чињеницу да то није урађено од стране највиших, већ средњих или ниже рангираних УН званичника (ниже рангирани званичници су чак кријумчарили наоружање и муницију једној од зараћених страна), ефекти су били штетни по мир, и посебно по једну од страна, Србе.

Овај став је имао штетне последице по српску позицију за време трајања конфликта, али ово је била само прва фаза. Тужилаштво је позвивало управо те УН званичнике да сведоче пред Трибуналом, чинећи их пожељним сведоцима, те су они сведочили у скоро свим случајевима. Иако они никада нису били у позицији да знају ништа осим онога о чему су чули на састанцима њихових надређених и партнера са српске стране, од којих су узимали белешке и скицирали извештаје, њихова арбитрарна сведочења драстично се разликују од званичних УН извештаја о истим питањима. Међутим, судска већа су давала много већи значај овим сведочењима него званичним УН документима. Под овим условима њихово присуство у региону није имало никаквог смисла, као да су највиши званичници били маска за овакве средње рангиране званичнике и њихово неодговорно понашање. У прилог томе, у склопу ширих делегација били су примани од стране највиших званичника српске стране, која је представљала елиту српске заједнице у БиХ, професори факултета, филозофи, доктори, чланови Академије наука, ови УН званичници присуствовали су формалним али и неформалним састанцима и вечерама, слушајући притом о чему су чланови вишег ранга обе делегације и незванично разговарали. Затим, са својим лошим познавањем локалне културе, изрека, шала, метафора, као и познатих стихова највећих песника, они су изнели овакве незваничне разговоре пред Трибунал као доказ mens rea њихових српских домаћина. Уколико би нас данас неко ко долази из нове кризне регије питао, саветовали бисмо му да не прима УН снаге и агенције, или уколико су им оне потребне да са њима комуницирају само путем мејлова без да се са њима социјализују, да се не налазе са њима, да им не приређују вечере и сличне друштвене догађаје; јер би се поједини из тих делегација могли појавити пред неким судом против њихових домаћина. И, такав претпостављени суд може прихватити њихово на забуни настало разумевање онога што су чули, као што је и овај трибунал одлучио да изабере доказе под претпоставком кривице, пре него невиности.

Агенције повезане са УН-ом као и друге класичне хуманитарне организације урадиле су изврстан посао у помагању становништву региона. Па чак и ове свете институције нису биле имуне на политичке утицаје под којима су поједини њихови званичници заузели пристрасну позицију приликом деловања и извештавања. Хвала Богу, многи од њихових извештаја, који су били класични шпијунски изештаји не само о догађајима, већ и о политичким питањима, снази и намерама зараћених страна, распореду оружаних снага и другим осетљивим информацијама, нису били доступни јавности. У супротном, овакве агенције никада више не би биле прихваћене било где у новим кризним подручијима. Уколико ваша поштована земља буде заинтересована да се упозна са овим доказима, то би вам морало и могло бити обезбеђено.



 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< новембар 2016 >
н п у с ч п с
    1 2 3 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30      

Помоћ за Републику Српску