• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Отворено писмо СБ УН
Др Радован Караџић: Писмо члановима СБ УН и председницима и премијерима земаља чланица Савета безбедности УН Штампа Ел. пошта
Написао karadzic-odbrana.com   
петак, 04 новембар 2016 13:10

Медији су средином септембра 2016. пренели кратку вест да је др Радован Караџић упутио отворено Писмо чланицама Савета безбедности Уједињених нација, као и председницима и премијерима земаља чланица.

У наставку доносимо интегралан текст отвореног Писма др Радована Караџића СБ УН, у неауторизованом преводу. На крају текста можете прочитати / преузети оригиналан текст Писма на енглеском језику, као и мејлинг листу адресата.

 

(Незваничан превод)

Представници пет сталних и осталих десет држава у Савету безбезности редовно се обавештавају о пројекту Савета безбедности који се зове МТБЈ. Две од три гране МТБЈ подносе периодичне извештаје, Тужилаштво и сам суд. Али, ни амбасадори, ни председници, ни премијери земаља чланица Савета безбедности Уједињених нација нису обавештени од стране треће, неизбежне гране - одбране. Тешко је поверовати да су две гране, Тужилаштво и Судска већа, пријављивали своје грешке, а камоли неуспех целог пројекта међународне правде кроз овај ad hoc трибунал. Према томе, не само да је Тужилаштво било селективно, него је информисање Савета безбедности Уједињених нација, једине институције која надгледа и гарантује правилно функционисање Трибунала, такође било селективно. Још је мање вероватно да су председници/премијери земаља које представљају Савет безбедности, а камоли Уједињене нације, обавештени шта је урађено у име њихових земаља и у име вођства овог света. Централна и најосетљивија настојања Уједињених нација, покушај успостављања темеља међународне правде кроз овај трибунал, налазе се на самој периферији пажње свих.

Процес оснивања Међународног суда као ad hoc институције међународне правде није прошао без приговора на легалитет и легитимитет. Међутим, то није био почетак, него финале неодговорног мешања језгра „међународне заједнице“ у илегално и насилно цепање Југославије и последичне догађаје. Постоји превише доказа ових грешака који укључују и Уједињене нације, које су стављене  у центар пажње од стране особа високог моралног и политичког ауторитета, и ако би Савет безбедности Уједињених нација био заинтересован, ти докази би лако могли бити прикупљени и сортирани. Међународни суд је једна од највећих грешака „међународне заједнице“, поверена на спровођење Савету безбедности.

На почетку мора бити речено: резултат двадесет трогодишњег постојања овог трибунала је застрашујућ, и шта год да анализирамо, овај резултат морамо да имамо у виду. Не постоји могућност да ће ова афера бити заборављена, или да ће изгледати боље у будућности, напротив. Или, све што је урађено у име данашњих светских лидера, није фер ни према њима.

Али Трибунал је само круна недела УН, будући да Уједињене нације нису невине још од почетка кризе у Југославији. Упркос племенитим покушајима часног Переса де Куељара и његових представника да упозоре државе чланице на преурањено признавање једнострано проглашених независности југословенских република, и упркос привржености међународне заједнице да се признања појаве након целокупног решења за све републике (као што се може видети у S-23280), неправедно, противуставно и насилно понашање сецесионистичких република награђено је журним признањем и прихватањем од стране Уједињених нација. Никада није једна држава била прихваћена од стране УН у тако кратком року, као што је то било у случају Босне и Херцеговине, упркос бројним упозорењима од стране најкомпетентнијих особа из сфере политике да ова република не испуњава основне предуслове за независност. Није било сумње да ће такав потез изазвати хаотични развој догађаја и крвопролиће. За оваква предвиђања и упозорења, од стране великог броја истакнутих личности, само ја сам осуђен под претпоставком да сам то желео и да сам то произвео.

Уједињене нације су одлучиле да одговоре на позив Југославије и Хрватске да обезбеде мировне снаге у овом региону, успоставе правила вођења борбе према којима ће  УН снаге бити „потпуно непристрасне према свима странама конфликта“ и „користити снагу минималног потребног обима и само у самоодбрани“, као што је наведено у SG Report Pursuant to SCR 721, S-23280, Annex III para. No.4.

Имајући то у виду, српска страна у БиХ подржала је долазак мировних снага у регион, и очекивала је да ће те снаге остати све док се криза политички не смири, не доносећи прерано закључке о исходу политичких преговора. Међутим, ови принципи су напуштени, као што је већ познато. Нити су УН снаге обезбедиле сигурност људи, нити су остале до постизања договора (у Хрватској), нити су се уздржале од употребе силе, која је била прекомерно употребљавана ангажовањем НАТО-а, нити су трупе остале имуне на утицаје од стране држава. Велика пристрасност званичника средњег и нижег ранга, а пред крај и чак и оних вишег ранга, олакшавале су кршење дужности мисије Уједињених нација у целини, као и друге агенције, хуманитарне организације, новинари (иако мањина у овом структурама, ништа мењег штетног утицаја), зато што је постало дозвољено кривити само једну страну, означти је и жигосати, као што нико није био стигматизован још од средњег века. Ништа, чиме се УН могу поносити. Иако то није била одговорност лидера УН-а, који су били дезинформисани од стране службеника на терену, мора се рећи да УН има довољан број званичника средњег и нижег ранга који су у стању да униште кредибилитет Уједињених нација до темеља, и да учине рђаву услугу целим регионима. Судски процес пред Трибуналом учинио је то очигледним и документованим заувек, и то је можда једина корист од овог трибунала.



 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< новембар 2016 >
н п у с ч п с
    1 2 3 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30      

Помоћ за Републику Српску