|
Написао Васток
|
|
понедељак, 14 фебруар 2011 00:00 |
|
11. 02. 2011.
"Караџић је за мене човек који је на страни правде"
Недавно је у самом центру Москве, у Музеју Мајаковског, пред препуном салом Музеја промовисано још једно издање посвећено српској култури. У публици је седео отприлике исти број Срба и Руса, што не чуди: представљен је први број алманаха за књижевност и уметност „Српско-руски круг“. Идејни творац и главни уредник издања српској јавности већ је познат по необичном подухвату за данашње време. Андреј Базилевски уредник је и један од преводилаца тротомне Антологије српске поезије, издања од преко три хиљаде страна. Господина Базилевског питали смо чиме се његов нови подухват разликује од многобројних часописа и издања посвећених Србији који се тренутно штампају у Москви.
Ово је алманах за књижевност и уметност, он се по томе и разликује. Зато што углавном листови и новине о којима говорите носе друштвено-политички карактер. Имамо такође јасан грађански став, и ми га не кријемо, али најважније што желимо да саопштимо читаоцу јесте да је уметност увек важнија од било каквих тренутних политичких покрета. Србе и Русе на дубинском нивоу обједињује управо поезија у најширем смислу речи. Да подсетимо на поезију која је некада постојала преко песама предака, преко билина, српских епских песама, да се сетимо људи који су много учинили за зближавање наших култура и да покажемо добра књижевна дела на оба језика – у томе се састоји једноставна концепција нашег часописа који је упућен и Србима и Русима. Надамо се да ће нам поћи за руком да сачувамо достојан ниво, не потчињавајући се књижевној моди, каже главни уредник Андреј Базилевски.
|
|
Опширније...
|
|
Написао Глас јавности
|
|
четвртак, 25 април 2002 00:00 |
Уторак, 23. април 2002.
Ситовација", најновија књига Радована Караџића, представљена је јуче у Међународном прес центру. Како је аутор био „(не)оправдано одсутан", о „лаком, шаљивом" комаду говорили су Коста Чавошки, Мирослав Тохољ, уредник Издавачког графичког атељеа „М" које је издало ову књигу, Жарко Команин, аутор предговора и Данило Лазовић, глумац, а сви у име Одбора за истину о Радовану Караџићу.
„Ситовација", у којој је главни јунак Радојица кандидат за лидера, слика је политикантског времена нашег века, у којој се Караџић подсмева манипулантима и политикантима, објаснио је Жарко Команин. С обзиром на актуелну ситуацију „вука с Романије", ова презентација протекла је у полуироничним освртима на дешавања у Србији данас, кретања и егзистенцију ауторову, али и подсећања на његов рад до сада.
|
|
Опширније...
|
|
Написао Збиља / Видовдан
|
|
петак, 07 децембар 2001 00:00 |
|
Предраг И. ПУЗИЋ О ПОЕЗИЈИ РАДОВАНА КАРАЏИЋА ПОСЛЕДЊА ГОЛГОТА
(Песничке слутње и завештања Радована В. Караџића)
Патријарх Данило, импозантни иночки и песнички монумент нашег средњег века, уочи самог Косовског боја, у страшним и величанственим тренуцима, ускликује српским ратницима, али и потомцима:
"Не бојмо се страха који је дошао по нас,
ни устремљења нечастивих непријатеља!
Ако бисмо заиста на страх и губитак мислили,
добра се не бисмо удостојили!"
У поезији песника и државника Радована В. Караџића стихови "злослутници" нису ретка појава. Могло би се рећи да је њен добар део, још од прве књиге Лудо копље (1968) до последње Црна бајка (1990), проткан таквим црним нитима. Понекад и пророчким:
Ја чујем како несрећа заиста корача...
Ја знам да је све ово припрема јаука.
(Сарајево)
Ово је тек фрагмент песме, записане много лета пре но што ће Срби, у тамном босанском вилајету, изнова, понети часни крст ка својој, верујмо, последњој Голготи.
|
|
Опширније...
|
|
|
О стваралаштву
