Крајем 2009. године Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ) донео је коначну одлуку по питању права Радована Караџића на јавне судске претресе који се односе на његов имунитет од судског гоњења од стране трибунала. Како тврди бивши председник Републике Српске, тај имунитет му је обећао амбасадор САД Р.Холбрук у име Савета безбедности ОУН, у замену за одлазак са функције председника земље, шефа партије и уопште са политичке сцене. Без обзира на постојање убедљивих сведочења сведока и чак јавног признања, забележеног на видео-траци, лично Р.Холбрука, и он сам, и САД негирају своје учешће у датом споразуму. Међутим, изазива велику сумњичавост одбијање Хашког трибунала да Радовану Караџићу омогући изношење својих аргумената на јавним судским претресима. Најпре је такве претресе Караџићу одбило судско веће (у јулу 2009.), а потом и Апелационо веће (у октобру). При том је Апелационо веће изјавило, да без одговарајуће резолуције Савета безбедности ОУН, Споразум Холбрук – Караџић „чак ако је он у стварности и постојао“, нема никаквог правног значаја за Хашки трибунал. У вези са исцрпљивањем свих могућих правних могућности да предочи своја документа на јавним расправама у суду, 19.октобра 2009. године Радован Караџић је упутио писмо Савету безбедности ОУН (у то време председавајући Саветом био је Вијетнам) са молбом да се размотри споразум Холбрук – Караџић и о истом донесе одговарајућа резолуција. У том писму Радован Караџић пише: „18. јула 1996. године потписао сам споразум са Р.Холбруком, у складу са којима сам пристао да поднесем оставку на функцију председника Републике Српске и на функцију председника Српске демократске странке, као и да се повучем из политичког живота. Од стране амбасадора САД Р.Холбрука дате су гаранције да ћу бити заштићен од прогона Међународног трибунала за бившу Југославију... До 2008. године дати споразум је поштован. Ја сам се слободно кретао по читавој територији Босне, без обзира на тамошње присуство војске IFOR и SFOR“ (1)