• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Мишљења
Александар Мeзјајев: Споразум Холбрук – Караџић тринаест година касније Штампа Ел. пошта
Написао Александар Мeзјајев   
среда, 10 фебруар 2010 18:46

Крајем 2009. године Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ) донео је коначну одлуку по питању права Радована Караџића на јавне судске претресе који се односе на његов имунитет од судског гоњења од стране трибунала. Како тврди бивши председник Републике Српске, тај имунитет му је обећао амбасадор САД Р.Холбрук у име Савета безбедности ОУН, у замену за одлазак са функције председника земље, шефа партије и уопште са политичке сцене. Без обзира на постојање убедљивих сведочења сведока и чак јавног признања, забележеног на видео-траци, лично Р.Холбрука, и он сам, и САД негирају своје учешће у датом споразуму. Међутим, изазива велику сумњичавост одбијање Хашког трибунала да Радовану Караџићу омогући изношење својих аргумената на јавним судским претресима. Најпре је такве претресе Караџићу одбило судско веће (у јулу 2009.), а потом и Апелационо веће (у октобру). При том је Апелационо веће изјавило, да без одговарајуће резолуције Савета безбедности ОУН, Споразум Холбрук – Караџић „чак ако је он у стварности и постојао“, нема никаквог правног значаја за Хашки трибунал. У вези са исцрпљивањем свих могућих правних могућности да предочи своја документа на јавним расправама у суду, 19.октобра 2009. године Радован Караџић је упутио писмо Савету безбедности ОУН (у то време председавајући Саветом био је Вијетнам) са молбом да се размотри споразум Холбрук – Караџић и о истом донесе одговарајућа резолуција. У том писму Радован Караџић пише: „18. јула 1996. године потписао сам споразум са Р.Холбруком, у складу са којима сам пристао да поднесем оставку на функцију председника Републике Српске и на функцију председника Српске демократске странке, као и да се повучем из политичког живота. Од стране амбасадора САД Р.Холбрука дате су гаранције да ћу бити заштићен од прогона Међународног трибунала за бившу Југославију... До 2008. године дати споразум је поштован. Ја сам се слободно кретао по читавој територији Босне, без обзира на тамошње присуство војске IFOR и SFOR“ (1)

 

 

Опширније...
 
Јован Ненадов: Манипулације жртвама силовања Штампа Ел. пошта
Написао Јован Ненадов   
недеља, 17 јануар 2010 02:30

Политичка злоупотреба жена силованих у ратовима на YU просторима: Хроника једне бесомучне и подле кампање

„Гласине су постале чињенице, вести вечне истине,
страхоте су производиле морал и необуздану одлучност за акцију“.


(Rainer Finne, немачки новинар, о медијској кампањи и
последицама у рату у Босни, фуснота 21)

У свим ратовима је било силовања жена. У највећем броју случајева било је то "под наредбом" забрањивано али се у пракси толерисало, све док није штетило постављеним циљевима. Само у том смислу су силовања скоро увек имала ратностратешку улогу.[1]

Сексуално насиље у "босанском рату" добило је широки публицитет захваљујући систематској и обухватној антисрпској медијској кампањи, базираној на две премисе: прво, да су та силовања у свом обиму један историјски novum, са до тада невиђеним бруталностима; и друго, да су толика и таква силовања била могућа само уз подршку "од горе", као планирана стратегија ратног циља Срба, колективно.

Американка Сузана Браунмилер (Susan Brownmiller), феминисткиња и ауторка дела" Против наше воље: човек, жена и силовање", изјавила је, да су жене масовно силоване у свим ратовима, као и да су силовања од слабије стране редовно пропагандно коришћена да се прикажу као жртве унапред смишљеног плана уништавања. Са искуством вишегодишњег истраживања позадина политике и социологије силовања, од библијских времена па до Вијетнамског рата, тврди да силовања у Босни нису нешто "до тада невиђено" а још мање да су геноцидна.[2]
Опширније...
 
Љубиша Ристић: Трећа страна Рубикона Штампа Ел. пошта
Написао Љубиша Ристић   
понедељак, 07 децембар 2009 17:39
«Не претим него молим ... Немојте да мислите да нећете одвести Босну и Херцеговину у пакао а муслимански народ можда у нестанак. Јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рата овде»!...  
(Радован Караџић, 14. октобар 1991)

« ... у Босни и Херцеговини се не би ратовало и водила борба за територије. Срби имају своје територије. Водила би се борба за «уништавање» једног народа и «чишћење» територија од Муслимана, значи, прије свега, мог властитог народа. Рат у Босни донио би велики број људских жртава, а није претјерано рећи да би се водио до истребљења.»
(Адил Зулфикарпашић, новембар 1991.)

«С ове стране Рубикона је агресија, а с оне стране је грађански рат.»
(Алија Изетбеговић, 13. јун 2000.)

Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 2
сајт је у припреми

Прочитајте

Стваралаштво

Архива

< март 2010 >
н п у с ч п с
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31