• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна
субота, 14 март 2015
Александар МЕЗЈАЈЕВ: Право на извођење додатних доказа на суђењу. Cui prodest? Штампа Email
субота, 14 март 2015 09:05 Ставови

Читалац вероватно сматра да је циљ суђења утврђивање истине. Таква схватања циљева суђења су потпуно логична и проистичу из законодавства многих земаља. У међународним кривичним судовима и трибуналима уставни документи не утврђују циљеве процеса. Одавде се може извући закључак да међународни трибунали у крајњем случају нису обавезни да утврђују ту истину.

Ситуација није изненађујућа и није случајна. Тако статут МТБЈ, добивши јурисдикцију да истражује ратне злочине из неког разлога није добио јурисдикцију да истражује злочине против мира. Испада да су ратни злочини почињени, а рата као да није било. Ова “заборавност” креатора је потпуно разумљива: јер рат су распириле ураво оне државе које су и створиле МТБЈ. Из тог разлога Хашки трибунал није ни добио задатак да утврђује истину у овом или оном предмету.

Отуд и произвољни карактер судских процеса који се спроводе само против једне особе, али не и дела у суштини. Као последица таквог модела јавља се, на пример, ситуација када оптужени покушавају да изнесу одређене доказе али их суд одбацује из разлога што ти докази “нису релевантни за утврђивање кривице оптуженог”.

Ипак, проблем утврђивања истине у међународним кривичним процесима не може бити решен њеним простим игнорисањем. Питање о томе шта се стварно десило у овом или оном периоду југословенског сукоба појављивало се, појављује се и појављиваће се и даље. Посебно у контексту de facto утврђивања истине од стране суда, који излазе изван оквира питања о кривици конкретно оптужених лица.

Опширније...

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< март 2015 >
н п у с ч п с
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31        

Помоћ за Републику Српску