|
|||||||||||||||||||||||
РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ И РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ [I]I. ИСТОРИЈСКИ БЕКГРАУНД 1. Стање прије стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца - Територија бивше СФРЈ Југославије је прије стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца била подијељена на четири дијела. Два од њих представљале су независне, самосталне и на Балканском конгресу међународно признате државе- Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора. Западни дијелови бивше СФРЈ ( данашња Република Словенија, Република Хрватска и Босна и Херцеговина ) били су у саставу и под влашћу Аустро-Угарске монархије. Територије данашње Републике Словеније и Републике Хрватске биле су под вишевијековном влашћу било Аустрије или Угарске, однсно, касније, Аустро-Угарске, док је територија бивше СР Босне и Херцеговине, окупирана од стране Аустроугарске, на основу одлука Берлнског конгреса 1878. године, анкетирана тек 1908. године. На овим територијама су живјели Словенци, Хрвати, Срби као и етнички Срби и много мање етнички Хрвати муслиманске вјероисповијести.... Цео текст |
РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ И РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ [II]II РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ 1. Почетак процеса распада - Распад Југославије имао је своје спољне и унутрашње узорке. О унутрашњим узорцима речено је у претходним поглављима. Треба додати да су националистичке и сецесионистичке владе у Словенији и у Хрватској одмах послије избора кренуле у остваривње сецесије, коју су биле обећале својим бирачима. На основу тога обећања, као и на израженом антикомунизму, ове владе су и дошле на власт. Треба рећи да југословенски устав није довоњно давао основа за легалну сецесију. Због тога је предложено да се изврши допуна уставног система, доношењем правног акта уставног значаја који би регулисао услове и поступак издвајања из федерације. Предложено је да се, након спроведеног референдума, републике обрате федералном парламенту са захтјевом з аиздвајање из Ју... Цео текст |
РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ И РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ [III]III РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1. Посљедице признања Босне и Херцеговине од стране Европске заједнице и њеног пријема у Уједињене нације – Антагонизми међу народима и религијама у Босни и херцеговини су нарастали како се примицао дан међународног признања ове републике. Европска заједница је започела процес политичких разговора између три стране у Босни и Херцеговини. Конференција под покровитељством Лорда Карингтона и амбасадора Кутиљера готово је била постигла успјех. У Сарајеву, главног граду Босне и Херцеговине постигнут је 18. марта 1992. године консензус три народа о будућем уставном уређењу Босне и Херцеговине. Према том, такозваном Лисабонском папиру, будућа Босна и Херцеговина би се састојала од три конститутивне државе Муслимана, Срба и Хрвата, са гарантованим правима мањина. Изгледало је да ће споразум да се одржи и да ће Босна и Херцеговина проћи без грађанског, и.е. међуетничког и међувјерског рата, који је у Хрватској већ био оставио страховите ... Цео текст |
Реферат на оснивачкој скупштини СДСЦИЉЕВИ СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ Уводни реферат на Оснивачкој скупштини Српске демократске странке 12. јула 1990. године Деценије једностраначког владања дубоко су пореметиле природне токове развоја српског народа. У мноштву привида створен је и привид да је српски народ мали, нејак и безначајан. То је обесхрабрило све наше пријатеље и охрабрило непријатеље да крену и докрајче распарчани и разједињени српски народ. Но, у овом тренутку не треба говорити о непријатељима. Њихово је право да се користе нашим грешкама и слабостима. Ми смо сами себи били опаснији од свих непријатеља.... Цео текст |
ОПШТЕ ПРИЛИКЕ У БиХ• Други светски рат је окончан са између 800.000 и милион Срба изгинулих и побијених на просторима НДХ (Независне државе Хрватске) од чега је велики број са простора данашње БиХ (Босне и Херцеговине).• Тај податак није статистички тако видљив зато што се велики број муслимана у тим годинама декларисао као Срби,али историјографија и, посебно, породице жртава знају истину.• Све до почетка '60-тих година владало је тзв. “братство и јединство“, али ... Цео текст |
ПРЕДГОВОРУ оквиру ширег и постојаног настојања да поступно објављујемо како мање познате радове и прилоге др Радована Караџића, тако и радове о њему самом, издавање Караџићевих дела започињемо збирком његових ратних наредаба. У тренутку када су издаване, почев од 13. јуна 1992. па до самог краја рата 1995. године, оне су биле изузетно значајне као најпоузданије сведочанство о упорној и несаломљивој вољи др Радована Караџића да предупреди вршење ратних злочина (који се у сваком рату, а нарочито у грађанском и верском, тешко могу избећи), а да се, уколико до њих ипак дође, њихови извршиоци одмах открију и без одлагања изведу пред лице правде.... Цео текст |
ПРЕДГОВОРПосле ратних наредаба, које смо објавили у првом тому сабраних дела др Радована Караџића, следеће томове (2-5) посвећујемо ратним писмима. До њих, баш као и до раније објављених ратних наредаба, дошли смо захваљујући предусретљивости самог др Радована Караџића и његове породице. Оригинали ових писама још увек се налазе у ратној председничкој архиви која је похрањена негде у Републици Српској. На основу тих оригинала сачињене су копије које је лично прегледао њихов аутор и потписник. То закључујемо на основу осам руком написаних предлога и упутстава, које је уз поједина нарочито важна писма сачинио др Радован Караџић, а била су упућена будућем ... Цео текст |
Овен Крајишник УНХЦР статусне конференциј... Кутиљеро Изетбеговић... Видео Делић Бентли УНПРОФОР Сребреница Џорџ Буш Митеран Бутрос Гали... Карингтон Босна БиХ Мејџор Огата интервју Шерман Америка САД Русија документ Робинсон Квон Маркале Уједињене нације... Поточари муџахедин муслим Бања Лука Пале Скелани цивил Иванишевић Женева Сарајево Тузла Хаг Морион Власеница Ердемовић село Долечек Памфри злочин помоћ